Šta su akne i zašto nastaju | Dr Marija Bošković
8614
page-template-default,page,page-id-8614,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,footer_responsive_adv,qode-child-theme-ver-1.0.0,qode-theme-ver-12.0.1,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.4,vc_responsive
 

Šta su akne i zašto nastaju

ŠTA SU AKNE

Acne vulgaris su najčešća kožna bolest koja zahvata lojne žlezde. Pojavljuju se na mestima na kojima su lojne žlezde najbrojnije – čelo, obrazi, brada, leđa, ramena i nadlaktice.

Gotovo 80% populacije u jednom periodu života ima akne. Tokom adolescencije češće su kod muškaraca, a u odrasloj dobi kod žena. Pojavljuju se podjednako kod svih rasa.Prve akne se mogu pojaviti već u novorođenačkoj dobi kao posledica uticaja majčinih hormona na lojne žlezde – one uglavnom spontano prolaze.

Blaži oblici bolesti traju oko 4-5 godina, teži oko 10-12 godina života.

ZAŠTO NASTAJU AKNE

Glavni patološki proces u nastanku akne odvija se u pilosebacealnoj jedinici.  Nju čine: dlaka sa svojim ovojnicama, lojna žlezda i mišić podizač (erektor) dlake.

Četiri su osnovna mehanizma nastanka akni:

  • povećana produkcija loja (sebuma)
  • pojačano orožnjavanje (keratinizacija)izvodnog kanala lojne žlezda
  • prekomeran razvoj bakterija Propionibacterium acnes
  • nastanak zapaljenske reakcije
SEBOREJA

To je prekomerno lučenje sebuma. Fiziološki, lojne žlezde luče masnu supstancu poznatu kao sebum, koja služi za podmazivanje kose i kože.

  • Proizvodnju sebuma može podstaći niz problema, kao što su hormoni, klimatski uslovi, određeni lekovi i genetika
  • Poremećeno lučenje sebuma takođe može izazvati seboreični dermatitis, rasprostranjeno zapaljenje kože kod kojeg se bele ili žućkaste ljuspice formiraju na masnim delovima, kao što su koža glave ili unutrašnjost uva
HIPERKERATOZA

Hiperkeratoza (ili hiperkeratinizacija) je zadebljanje spoljnog sloja kože (stratum corneum). Neredovno ljuštenje mrtvih, rožnatih ćelija kože (korneocita) blokira kanal lojne žlezde i narušava ili prekida izlučivanje sebuma.

Kada koža proizvodi višak sebuma (seboreja) i mrtve ćelije ostanu na koži (hiperkeratoza), oni se mogu nakupiti oko folikula dlake i zajedno stvoriti mekan čep. Taj čep može izazvati oticanje zida folikula i stvaranje zatvrenog (belog) komedona ili, ako je čep blizu površine, otvorenog komedona (mitesera).

BAKTERIJSKA KOLONIZACIJA

Bakterije koje obično bezopasno žive na koži (propionibakterije) se gomilaju i mogu potom kolonizovati začepljene folikule, izazivajući papule, pustule, nodule ili ciste.

ZAPALJENJE

Posledica je crvena i zapaljena koža. U težim slučajevima akni, zid folikula puca u kasnoj fazi zapaljenja. Lipidi, masne kiseline, korneociti, bakterije i fragmenti ćelija se oslobađaju, izazivajući dodatna duboka zapaljenja u okolnom tkivu.